Informacione Tehnologije - Srbija

Letenje dronom kao vožnja kola – ispit, dozvola, registracija

Da biste uživali u ovakvim kadrovima, neko je morao da prijavi let bespilotne letelice za koju je prethodno morao da ima dozvolu. Mirko je dugogodišnji operater koji redovno produžava svoju dozvolu i plaća godišnje takse za registraciju drona.

„Ja tretiram let dronom kao vožnju kolima, ako želite da vozite kola trebate da položite ispit, da dobijete vozačku dozvolu i da onda kupite auto koji opet registrujete i upravljate i izlazite sa njim na ulicu, ovde je sličan princip, samo što letite u vazduhu“, kaže Mirko Lazović.

Svrha bespilotnih letelica je raznovrsna. Može se koristiti u privredne i druge svrhe. Ljudima je to hobi ili sport, a može biti i sredstvo rada, kao što je termovizijsko snimanje i ispitivanje ili snimanje događaja. Regulisano je Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima.

„Pravilnikom je definisano da sva lica koja ispunjavaju određene uslove da mogu da upravljaju bespilotnim vazduhoplovom. Naravno, faktori od kojih to zavisi su težina – što je lakša, manji su i kriteriju koje lice mora da ispuni. Takođe, na to utiče i rejon gde se planira i vrsta operacije koja se planira. Van rejona aerodroma, odnosno pet kilometara od centra aerodroma, do visine od 100 metara u područjima koja nisu u područjima uslovno zabranjenih zona...“, navodi inspektor za upravljanje u vazdušnom saobraćaju Bojan Cvetičanin.

Direktorat u registru ima oko 550 bespilotnih letelica i oko 2.000 licenciranih operatera. Dodaju da do 200 njih redovno šalje zahteve za snimanje.

„To što vidite u gradu, to su uglaavnom odobrene aktivnosti i mi dnevno dobijemo od 10 do 15 zahteva za brojne lokacije u centru grada. Tu su pravila posebno definisana, potrebni su saglasnost i drugih državnih organa. Imajući u vidu da je jako zanimljivo za snimanje iz vazduha imamo dosta vazduhoplovnih operatera koji za svoje potrebe rade snimanje i ta snimanja i mi odobravamo“, objašnjava Cvetičanin.

U direktoratu su posebno ponosni na mali broj ugrožavanja bezbednosti u proteklih šest godina, od kada je objavljen prvi Pravilnik. Napominje se: Sa letelicama uvek treba biti oprezan.

„Bezbedne su onoliko koliko ih dobro koristite i koliko ste svesni o tome šta one mogu da naprave. Ovakva letelica može ozbiljnu povredu da napravi, meni je recimo pokidala jagodicu na prstu zato što je izgubio kompas i otišao je malo u stranu i imao sam duboku posekotinu. Imao sam i situaciju da mi je letelica pala sa 25 metara visine, nešto se desilo i dobila je spiralu, pala ostavila mi ožiljke na nogama“, priseća se operater bespilotne letelice Mirko Lazović.

Za one koji ne poštuju Pravilnik, sledi prekršajna kazna za fizička lica do 150.000 dinara, a za pravna do dva miliona. Ko ugrozi nečiju bezbednost, pokreće se krivični postup. Do sada, na sreću, nije bilo takvih slučajeva.